Krila, Miroslav Mika Antić

Ako hoćeš da odletiš

sklopi oči

i sve jače veruj.

 

Veruj kao nikad

u sve ono što je čudno.

 

Nemoj da mi smešno mašeš

kao glupe vetrenjače

svakom vetru, svakoj ptici

brzopleto, uzaludno.

 

Svako dete ima krila

samo mora da se seti

gde mu rastu sakrivena

i moći će da poleti.

 

Neko nađe svoja krila

u tatinom novčaniku.

 

Neko proda svoja krila.

Neko uvek tuđa krade.

 

Lete ljudi i nogama.

Lete ljudi i jezikom.

Lete ljudi od nevolje.

Lete ljudi od parade.

 

Nekom mama krila sveže.

Nekom mama krila sreže.

 

Neko ode za pticama.

Neko padne čim se vine.

 

Al’ divno je, al’ najteže

kad u glavi nađeš krila

i obletiš maštom samo

za trenutak sve visine.

 

I svi misle: tu si bila.

A ti si na nebu bila.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s